 |
| Михајло Лукић (1925. - ) |
(Средином децембра, предсказивали су ми почетак Лепог и Новог. Размишљао сам шта то може бити. Падале су ми разне претпоставке на памет; међутим, није било ништа од онога што је могло бити. Нисам препознао Лепо и Ново, јер све што ми се догађало до краја 2001. године било је више Ружно и Старо. На то више не треба трошити речи...)
*
Десет година доцније, пророци су умукли. Пророци и пророчице.
Многе ствари дођу прекасно.
Помислио гледајући троминутни видео интервју овогодишњег добитника за Нобелову награду за књижевност (2011). Да и Не. Не и Да. Једна рука шлогирана. Туга.
Судбина је у божјим рукама.
Нема коментара:
Постави коментар