Translate

ГАШЕЊЕ "НОВОСТИ"?Изјава Милована ВИТЕЗОВИЋА

НОВОСТИ” су својевремено покренуте да бране земљу, народ, укупан њихов живот и културу. И то су радиле деценијама. Може се рећи, веома успешно, према слободама које су, у разним приликама, бивале веће или мање и према догађајима који су овде бивали судбоносни. Гашење “Новости” чинило би ми се и као гашење народа коме припадамо. Посебно би се то одразило на већ незавидно стање наше културе. / Могућим гашењем “Новости” угасило би се и њихово издаваштво, јединствени конкурс за карикатуру “Пјер”, који је наше карикатуристе винуо у светски врх. Угасио би се избор књига за награду “Меша Селимовић”. Угасиле би се награде “Гордана Брајовић” за дечју књижевност и дечје стваралаштво и “Јован Хаџи Костић” за новинску сатиру. Нестало би и велике акције “Најплеменитији подвиг године”, која указује на врхунце људскости. Да ли би гашење свега овога значило велики преседан, да не кажем културни злочин?

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

уторак, 14. октобар 2008.

Koviona : san Milana Rakića



KOVIONA



“Dve priče i nekoliko misli kao usput posejane - to je sve što je Branimir Ćosić saznao u Ženevi 1928. godine o kosovskim godinama Rakićevim.Premalo.
Potištenost Ćosićevu primetio je, po svemu, i Milan Rakić, njegov sagovornik. I pokušao je da ga utreši:”Kad budem ostario i povukao se u Kovionu, onda dođite, pričaću Vam.”
Koviona?To je Ćosića iznenadilo. Bio je zatečen:šta može biti Koviona?
Pomogla mu je Rakićeva supruga Milica: Koviona, to je Milanov san. Vi ne znate gde je to?Kod Ripnja. Tu ćemo napraviti kuću i živeti u uspomenama. Milan Rakić prinudno je penzionisan krajem aprila 1933. godine. Ministarski ukaz zatekao ga je na mestu poslanika u Rimu. Odatle je otputovao sa ženom u Pariz, na nekoliko meseci. U Beograd se vratio pred kraj 1933. godine.
Branimir Ćosić, bolešljiv od detinjstva, umro je od grudobolje 29. januara 1934. godine.
Jesu li se - krajem 1933, početkom 1934 - Ćosić i Rakić videli?
Priča Ćosiću obećana - nije se dogodila.
Koviona se, Rakiću, nije dogodila...
Citirano prema knjizi Jovana Pejčića MILAN RAKIĆ NA KOSOVU. Zavet - pesma - čin, Beograd, 2006, Konras, 436 str., str. 215
Koviona bi se, ipak, mogla dogoditi, već danas - kao novi, elektronski, književni časopis, posvećen prvenstveno nepotkupljivoj savremenoj srpskoj književnoj kritici. Mogao bih biti osnivač i izdavač takvog jednog časopisa, ne i urednik. (Urednik sam 4 druga književna časopisa.)

Koviona - strateško sredstvo za prezentaciju kritičke literature.Književni časopis, koji bi se razlikovao i od nekadašnjeg SKG, i od XX veka, i iz čijeg šinjela bi izašli pisci generacije koja nadolazi, koja još nije došla.
Časopisi koji danas postoje, i koji se bave književnom kritikom (tobože), na izvestan način “naštimovani su”, kako bi rekao B. Lazarević, u duhu oficijelnom. Nema časopisa koji bi na svoj način hteo u sve tonske redove.... Sve su to pristaništa nečeg, doista, bivšeg. Rakić je imao svoj san - Kovionu. Taj san je neostvaren. Taj san se može obistiniti, izgleda, kod nas, tek kad prođe sto godina, uglavnom samoće. Taj san može ostvariti duh - koji može (po B. Lazareviću) - “da poseti sve predele svog duha, i drugih duhova, i da se izvije daleko iznad sebe u ove večne stvari, i da ide u dušu svih pojava i, odavde svuda, da se vrati natrag u svoje ležište, i izrazi i uobliči:to je duh koji je veliki i slobodan, i on je taj koji zalazi u večno i neminovno”.
Neko treba da napravi novi put u srpskoj književnosti, zaista. Postojeći časopisi to ne čine. Oni utabavaju postojeće puteve.
Koviona - to nije samo san Rakićev, već i vasiona, velika misao, koja probija novi put.
U jesen 1943. Branku Lazareviću se činilo da nikakve utehe nema.Priseća se Paskalovih reči:”Kakva je himera čovek?Kakva novina, kakvo čudovšte, kakav haos, kakav predmet protuslovlja, kakvo čudo...” Da je bezmerno bedan čovekov slučaj u univerzumu.
“Čovek tu mora da se vrati na prokletu Evinu jabuku, jer smo od početka prokleti i izgnani i heruvim sa plamenim mačem “čuva put ka drvetu od života”.
Sveto pismo se toga setilo; setilo se da božju krivicu prebaci na nas i da nas, zbog sebe, prokune. I tako to ide od prapočetka i tako će to ići do našeg skončanja. To, pak, što Bog kaže u Svetom pismu, nas ne teši; ni nas ni NJega koga takvog, nama za utešenje, takvog stvorismo.Jer kako se umiriti kad je i On, baš u samome Pismu, tako uznemiren i tako neutešan.Narodna pesma ima pravo:”A od Boga, od starog krvnika”.
Tajna je to, Sveta tajna i, bez nje, možda, sve bi bilo još tajnije.
Pa ipak:”Čujte Boga!” Da završim kako sam i počeo ovo danas, sa Paskalom:”Saznaj, dakle, kakav si paradoks samome sebi. Ponikni, razume nemoćni; ćuti, glupa prirodi...” “Sabrana dela B. Lazarevića objavljena su skoro četrdeset godina posle smrti autora. Ta dela pripremljena 2003. povodom 120-godišnjice “Lazarevićevog rođenja, kao deo moralnog duga prema jednom od najznačajnijih srpskih književnih kritičara HH veka, koji je, iz politižkih razloga, dugo bio odgurnut u stranu i većim delom zaboravljen”, postala su dostupna. Mali broj ljudi u Srbiji zna šta se sve dogodilo na kraju sa ovim prekumanovskim intelektualcem, književnikom i diplomatom 1945 - 1946. Oduzeta mu je prodična kuća u Beogradu, kao i na Hvaru; premešten je u stan u Ul. Alekse Nenadovića 2.U toku rata supruga i sin Đorđe su umrli, a mlađi sin Ivan je poginuo u ratu kao član Demokratske omladine u sukobu sa partizanima.Iz Beograda se preselio u Dubrovnik; pokušao je da ilegalno pobegne u Italiju i bio uhapšen. Posle je otišao da živi kod prijatelja u Herceg Novom, gde je kao samac i podstanar živeo skoro punih dvadeset godina, do smrti. Umro je 6. oktobra 1968 i sahranjen je na groblju pored manastira Savine u Boki Kotorskoj...
Koviona - Da se nikad ništa ne zaboravi!
Koviona - Dvestogodišnji brest- zapis, koji u svojim godovima nosi prošlost i sadašnjost i budućnost. I nebesko-zemaljski paralelizam.Telo i dušu. Kada je u srpskoj kulturi i književnosti kulminiralo samo telo, samo jedan deo, to je bilo opasno, neprirodno i pogubno.Mnoge su civilizacije nestajale zato što su gubile ravnotežu tela i duše. Setimo se opet Lazarevićevih lekovitih reči:”Ići samo u jednom pravcu nosi katastrofu.Kad je egipćanska civilizacija bila na vrhuncu, raj je bio i na nebu i na zemlji. Tako je to bilo i sa ostalima. Treba tražiti Boga na oba mesta, i jednovremeno. Ako je tražen i nađen samo na jednom mestu, kataklizma je pred vratima...”
Koviona - priziva onu umetnost koja kao i velike reke deltom utiče u beskraj. Priziva pisce i kritičare čija je misao “deltoidna”.
Koviona - zna da religija i umetnost idu zajedno, da ritualna akcija traži umetnički prikaz. I doziva kritičarski duh, širok, na svim putevima, koji miri sve protivurečnosti i može da živi pod svim konstelacijama...


M. Lukić*


______

* Objavljeno u štampanom izdanju časopisa Edicije ZAVETINE