УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

понедељак, 12. октобар 2015.

МОСКВА– Руске акције у Сирији важан су сигнал свету да криза не може да се разреши без Москве, објавио је аустријски магазин „Контра”...

Обама: САД знале о плановима Русије за Сирију


Барак Обама Фото АП
 ВАШИНГТОН– Руска војна операција у Сирији није била велико изненађење за САД, јер су оне пажљиво пратиле пребацивање наоружања на име помоћи сиријском председнику Башару ел-Асаду, изјавио је амерички председник Барак Обама.
„Имамо прилично добру обавештајну службу. Знали смо да (руски председник Владимир Путин) планира да пружи војну помоћ потребну Асаду, јер су били нервозни због могућности неизбежног краха тог (Асадовог) режима”, рекао је Обама за ТВ „Си-Би-Ес” (ЦБС) а преноси „Би-Би-Си” (ББЦ).
Председник САД је, притом, рекао да сматра погрешном руску стратегију у Сирији.
„Ако сматрате да је лидерство спуштање ваше привреде до дна и слање војске ради подупирања јединог савезника, онда имамо различиту дефиницију о лидерству”, рекао је Обама.
Председник САД сматра погрешном стратегију Москве, између осталог и са аспекта борбе против „Исламске државе” (ИС), пренела је агенција ТАС С.
„Док се Асад налази на власти, тешко ће бити преоријентисати снаге умерене сиријске опозиције на борбу против ИС”, рекао је Обама, изражавајући наду да ће пре или касније исламисти у Ираку и Сирији бити ликвидирани.
Међутим, како је рекао, да би се то десило потребне су одређене околности а „сунитско становништво тих земаља треба да се прикључи борби против ИС”.
Обама је казао и да се проблем Сирије не може решити војним средствима, већ једино политичким путем уз учешће „свих кључних играча”.
Према његовим речима, Вашингтон је спреман да на томе ради са другим земљама, а очекује да ће „Русија и Иран извршити утицај на Асада”.
Обама је рекао и да САД не планирају да упућују у Сирију и Ирак њихове копнене снаге, али да ће наставити са ваздушном операцијом против ИС.
Истичући да је Сирија „тежак проблем за читаву међународну заједницу” и народ те земље, Обама је у интервјуу говорио и о неуспешном програму САД у припреми и јачању сиријских побуњеника, који ће бити обустављен у петак.
Амерички председник је рекао да је од почетка био скептичан према том програму, али да треба пробати све могућности.
„Мој циљ био је покушај да се провери претпоставка, можемо ли да обучавамо и ојачамо умерену опозицију која жели да се бори против ИС. И разјаснило се да док Асад остаје на власти те људе је врло компликовано приморати да се усредсреде на ИС”, казао је Обама.
Истичући да се не слаже са мишљењем да САД губе позицију на Блиском истоку, Обама је рекао да и у том региону и у самим Сједињеним Државама има људи који предлажу да се тамо упути стотине хиљада америчких војника, што би резултирало даљим погибијама у америчкој војсци и новим великим трошковима.
„Тада би наш циљ био, на неки начин, не да будемо само полиција, већ управници тог региона”, рекао је Обама и додао да би то била лоша стратегија и поновна грешка, због које би се требало стидети.
Америчка авијација почела је да бомбардује позиције ИС у Ираку 8. августа а у Сирији 23. септембра прошле године и предводи коалицију у којој су активне и Аустралија, Велика Британија, Јордан, Канада, Холандија, Француска, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и Турска.
Руско ваздухопловство почело је са ваздушним ударима по објектима терориста у Сирији 30. септембра ове године, а осим авијације применила је и крстареће ракете далеког домета са бродова Каспијске флоте.
---------------------------
„Контра”:Европа треба да буде захвална Путину
МОСКВА– Руске акције у Сирији важан су сигнал свету да криза не може да се разреши без Москве, објавио је аустријски магазин „Контра”, наводећи да САД полако губе утицај и позицију доминантне снаге у свету.
САД морају званично да одустану од доминантне позиције пошто се показало да су њихове операције у Сирији неефикасне, чак и контрапродуктивне, наводи аустријски магазин.
Магазин оцењује да амерички „пропагандни рат против Русије нема везе са реалношћу јер је Русија једина земља која тражи мир и стабилност у региону”, пренео је Спутњик.
„САД верују да ће им њихова политика, која је усмерена ка слабљењу целог региона и држава путем „обојених револуција”, невладиних организација и других снага, помоћи да постигну циљ и сврхну владу (сиријског председника Башара) Асада”, пише „Контра”.
Лист додаје да је необична чињеница да САД, која је удаљена од Сирије и није јој сусед, желе да шеф друге државе, са којом нису биле у директном сукобу, поднесе оставку.
„Оно што противуречи међународном праву је америчка хегемонија. САД се понашају као да имају права на веће привилегије од било које друге земље”, додаје аустријски магазин.
Истовремено, руски председник Владимир Путин је јасно показао да је „частан политичар који поштује међународно право и који је заинтересован за мир и суверенитет. Европа би требало да буде захвална Путину јер је показао неутралност и јер поштује суверенитет земаља разорених у сукобу”, закључује магазин „Контра”.
Танјугобјављено: 12.10.2015. у Политици

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

    Јелена (пишимо ћирилицом) М. | 12/10/2015 10:23
Кад вам се једном буде дигао муслимански свет кога бесомучно убијате кроз разноразна пролећа, камен на камену од Америке неће остати. Молићете ви Путина за помоћ, али се од тога неће бити ништа. Што сејете, то ћете и добити, злотвори белосветски!
  mozda mozda | 12/10/2015 10:46
polako @Jele ne srdi se: ko sada ubija muslimane?
@ mozda mozda | 12/10/2015 11:10
SAD ubija muslimane. posredno i neposredno.

takodje ubija i hriscane, budiste, ateiste...

субота, 26. септембар 2015.

Холандски новинар као избеглица у хрватском кампу: Људи живе једни на другима. Ово је невероватно. Ово је нехумано!



АМСТЕРДАМ - Холандски новинар либанског порекла објавио је видео снимак лоших услова у једном хрватском избегличком кампу у који је ушао представљајући се лажно као избеглица из Сирије, пренели су медији.
Тај видео снимак објавио је "НЈузвик", који међутим, није могао да потврди његову аутентичност.
Дани Госен, који ради за холандски телевизијски шоу "3ондерзект" наводи да је успео да у уторак уђе у избеглички камп на хрватско-српској граници без икаквих папира, где се представио као Калид Гасан, прошао медицинске тестове и административне процедуре, снимајући тајно цео процес.
Верује се да се избеглички камп налази у Опатовцу, селу на истоку Хрватске, објавила је на Твитеру холандска политичарка Јудит Саргентини.
На видео снимку Госен се види како држи идентификациони папир на коме је исписан број 2927 и име Калид Гасан.
"Ово је невероватно. Управо сам се регистровао као избеглица из Сирије. И још сам студент. А имам 34 године", каже Госен на снимку.
Холандски новинар је на снимку забележио и услове у којима избеглице живе, спавајући на поду окружени оградама, описујући их као "нехумане".
Неке од избеглица су му се пожалиле да се у кампу, који су назвале затвором, налазе већ девет дана и при том нагласиле да у објекту нема хране, пренели су хрватски медији.
"Унутар сам кампа и шокиран сам. Оно што видим је тотално апсурдно. Људи живе једни на другима. Ово је невероватно. Ово је нехумано", закључује Госен у видео снимку.


Холандски новинар као избеглица у хрватском кампу: Људи живе једни на другима. Ово је невероватно. Ово је нехумано! | Регион | Novosti.rs

субота, 12. септембар 2015.

Манифестација „24 сата елеганције” у Белом Двору

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Манифестација „24 сата елеганције“ свечано отворена у Белом Двору
Београд, 11. септембар 2015. – Манифестација „24 сата елеганције” свечано је отворена вечерас у Белом Двору под покровитељством Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, уз присуство ЊКВ Принца Петра и г-ђе Алисон Ендрјуз. Београд је по ПЕТИ јубиларни пут домаћин манифестације „24 сата елеганције”. Тродневни спектакл, посвећен АУТОМОБИЛСКОЈ КУЛТУРИ, рафинираности и квалитету, који ће бити одржан од 11. до 13. септембра. Специјални гост вечери био је Њ.К.В. Принц Емануел Филиберто ди Савоја, унук Њ.В. Краља Умберта II од Италије.
Госте су поздравили Њ.К.В. Престолонаследник Александар, г-дин Алекс Робертсон, амбасадор интернационалног бренда Чивас, г-дин Винсент Стедман предствник бренда часовника ЗЕНИТ који ове године прославаљају 150 година Ел Примеро механизма, као и организатор манифестације г-дин Александар Ђорђевић.
Њ.К.В. Престолонаследник Александар је у свом обраћању истакао: „24 сата елеганције се већ постаје традиционалан догађај који се одржава на Дворском комплексу у Београду и изузетно сам поносан на ту чињеницу. Ово није само промоција чувених светских брендова који су вечерас присутни овде, већ и промоција Београда и Србије. Надам се да ће овај догађај донети и нове послове за наше и светске компаније. Желим свим нашим драгим гостима који су дошли у Београд да понесу лепе утиске са ове смотре елеганције и бизниса и да нам се поново врате и наставе сарадњу са нашим пословним људима и у наредном периоду.”
Овај ексклузивни догађај реализује се под покровитељством Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине, а у сарадњи са Гранд казином Београд, синергији са Српским савезом за историјска возила, чланом ФИВА-е, уз велику подршку Музеја аутомобила, и у сарадњи са Туристичком организацијом Београда (ТОБ).
„24 сата елеганције” посвећен престижним брендовима који су синоним врхунског квалитета израде и мајсторства детаља, присутнима је приуштио незаборавно искуство и могућност да поделе своју страст према класичним аутомобилима, елеганцији, стилу и префињености.
Свечано је отворена јединствена изложба врхунских руком рађених одела чувене куће елеганције ЛИВЕРАНО и ЛИВЕРАНО, и ексклузивне обуће за господу СТЕФАНО БЕМЕР из Фиренце, а уз подршку Г.Х. МУМ шампањца.
Уз присуство Чивас интернационалног бренд амбасадора, г-дина Алекса Робертсона, одржана је ексклузивна ВИП дегустација Чивас вискија, а гости су имали прилику да виде и селекцију најпрестижнијих модела аутомобила ЈАГУАР поводом 80 година од оснивања ове врхунске марке аутомобила.
Специјални гост вечери био је  Њ.К.В. Принц Емануел Филиберто ди Савоја, унук Њ.В. Краља Умберта Другог од Италије, који је представио свој најновији пројекат, линију кашмирских мајица, као врхунац дискретног шика. 
Јубиларна пета едиција је била посвећена изузетном достигнућу часовника ЗЕНИТ који ове године прославаљају 150 година Ел Примеро механизма који је променио индустрију сатова. Током вечери, на Чивас коктелу, посетиоци су видели и неодољиве облике и боје врхунског, скупоценог  накита ПАСКВАЛЕ БРУНИ, уз отменост врхунских модела вечерњих хаљина и венчаница либанског дизајнера Абеда Махфуза, док је посебан гост вечери био специјалиста у изради луксузних дамских ципела, ДУЧИО ВЕНТУРИ, а посластица за све хедонисте је била презентација Миланске бербернице-лабораторије „Антика Барбериа кола“ која има преко сто година дугу историју церемонијалне неге праве господе.
У вечерњим сатима на Краљевском Двору приређена је и добротворна аукција коју је пратила презентација изузетног дизајнера накита ПАСКВАЛЕ БРУНИ. Прикупљена средства биће донирана „Фондацији ЊКВ Принцеза Катарина“.
У свечаној биоскопској сали Краљевског Двора, приказан је документарни филм „И колори ди Антонио“, филмска прича о Антонију Ливерану, чувеном мајстору кројачког заната из Фиренце, аутора Ђанлуке Мигљиаротија, редитеља светске репутације, који је такође гост „24 сата елеганције”, а током вечери, посебан акценат стављен је и на прославу 300. годишњице коњак куће Мартел, најстарије од великих коњак кућа у свету, којим поводом је као специјални гост са нама био г-дин Кристоф Пиенковски, интернационални бренд амбасадор, који је открио неке од тајни овог врхунског бренда.

субота, 29. август 2015.

Lokalna poljska legenda koja kaže da je 1945. godine jedan nemački voz natovaren zlatom, dragim kamenjem i oružjem nestao kod grada Valbžiha tokom bekstva od Crvene armije

Jedan od vodećih vladinih zvaničnika u Poljskoj izjavio je u četvrtak da je "uveren" da postoji misteriozni voz s blagom nacista, koji je nestao pre 70 godina, a za koji dvojica tragača tvrde da su ga nedavno našla.
Zamenik ministra kulture Pjotr Žukovski je upozorio lovce na blago u jugozapadnoj Poljskoj da takozvani "zlatni voz" može biti miniran i opasan.

Od kraja Drugog svetskog rata postoji lokalna poljska legenda koja kaže da je 1945. godine jedan nemački voz natovaren zlatom, dragim kamenjem i oružjem nestao kod grada Valbžiha tokom bekstva od Crvene armije. Lovci na blago su ga tražili decenijama, a u vreme sovjetske dominacije Poljskom bez uspeha su za njim tragale čak i poljska vojska i služba bezbednosti.

Ovog meseca su dvojica tragača - Poljak i Nemac, objavila da su našla voz s naoružanjem i dragocenostima, što je podstaklo uzbuđenje da bi to mogao biti davno izgubljeni misteriozni voz.

Do sada nije objavljen nijedan dokaz da voz postoji. Međutim, Žukovski je nagovestio da ima nečega u tvrdnji dvojice tragača, a Ministarstvo kulture je najavilo da će o tome održati konferenciju za novinare u petak popodne. "Posle objavljivanja informacija o tome da je takozvani 'zlatni voz' nađen kod Valbžiha, primećeno je povećanje aktivnosti lovaca na blago", saopštio je Žukovski.

"Apelujem na ljude da prekinu tu potragu dok se ne završi zvaničan postupak koji bi doveo do obezbeđenja nalaza. Unutar skrivenog voza - u čije sam postojanje uveren, moglo bi biti opasnog materijala iz vremena Drugog svetskog rata. Postoji velika šansa da je voz miniran", saopštio je zamenik ministra.

Pročitajte još

   -izvor: Blic Online

среда, 26. август 2015.

Враћена част СЛОБОДАНКИ Стефановић



СЛОБОДАНКИ Стефановић, скојевки коју су децембра 1944. у Пожаревцу стрељали "другови" враћена је грађанска част. Одлуком Вишег суда у Београду усвојен је захтев за њену рехабилитацију, који је прошле године поднела њена сестричина Ирена Матијевић. Овом пресудом окончана је голгота породица Стефановић и Матијевић, који су 71 годину трагали за доказима да је девојка стрељана невина и да није била непријатељ српског народа.
Слободанка Стефановић била је "партијски пар" и девојка Слободана Пенезића Крцуна од 1939. на Факултету агрономије у Београду. Пре него што су дошли Немци, отац ју је вратио за Пожаревац где је као илегалац наставила партијски рад са Вером Милетић, мајком Мире Марковић, Даворјанком Пауновић Зденком, некада девојком Јове Капичића, а потом Титовом секретарицом и љубавницом и Момом Марковићем, оцем жене Слободана Милошевића. 
НАЈЗАД РАВНОПРАВНА
Ирена Матијевић (на слици) данас нам је причала како јој је пао терет са душе. Цела фамилија патила је годинама, али Србијом сада иде испуњена осећајем да је напокон равноправна са другима, да није из фамилије издајника.
Девојку је ухапсила Специјална полиција 31. маја 1942. године, испитивана је и потом послата у Завод за преваспитавање омаладине у Смедеревској Паланци. Пошто је из Завода изашла нешто раније, Слободан Пенезић Крцун је дошао у Пожаревац и наредио њено стрељање због сумње да је била колаборатор. Претходно је разговарао са бившом љубави. По судбини Слободанке Стефановић, Пуриша Ђорђевић је снимио филм "Јутро", где је скојевку играла Милена Дравић.
"Новости" су у недељу и понедељак објавиле два текста о потресној судбини скојевке, а њена сестричина Ирена Матијевић данас нам је јавила да је решења суда у рехабилитацији њене тетке стигло сасвим ненајављено. Јер, она је раније обавештена да ће се судски претрес о рехабилитацији Стефановићеве одржати у септембру, будући да је одлагано у јуну и јулу, а како стоји у решењу, суд је донео одлуку 1.јула. Писмо из суда је путовало више од 45 дана и појавило се после текстова у нашим новинама...
- Одлуку суда и приче из "Новости" прочитала сам над гробовима деде, оца и мајке у Београду - причала је данас Ирена Матијевић. - Деда Василије је био тај који до своје смрти није престао да тражи истину о Слободанки и њему је најтеже пао тај губитак грађанске части. Ујак Борислав је као краљев пилот погинуо у америчком бомбардеру у нападу на фабрику "Месершмит" у Аугзбургу 1943. године. Тетка и ујак јесу били на различитим странама грађанског рата, али су били Срби и патриоте.
КРЦУНОВА СЕСТРА ПРАВИЛА СПИСАК
ДОК је трагала за доказима о боравку тетке у Заводу за преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци, Ирена Матијевић је налетела на послератну изјаву Милене Пенезић, Крцунове сестре, која је такође била у овој установи. У њој стоји да је Милена правила спискове оних који су се у Заводу "правилно" понашали и оних који су "цинкарили" управнику. На списку тих издајица била је Слободанка и то је вероватно пресудило код њеног брата да убије своју девојку. Како каже Ирена, Слободанка и Милена су биле у завади те је можда то био разлог зашто је лажно оптужила Слободанку.

недеља, 23. август 2015.

Крцун јој пресудио

ПРЕД Вишим судом у Београду у септембру треба да уследи рехабилитација скојевке Слободанке Стефановић, коју су стрељали “њени” 4. децембра 1944. Тело ове девојке (25) никада није нађено. Захтев за рехабилитацију поднела је Ирена Матијевић, сестричина Стефановићеве, маја прошле године и све вести које стижу из суда говоре да ће постхумно, породица Василија Стефановића, судског службеника из Пожаревца, коначно наћи смирај.
За Слободанком је прво три деценије безуспешно трагао отац Василије. По његовој смрти 1974. о судбини Слободанке, по канцеларијама Брозове полиције распитивала се њена рођена сестра Даница, која је преминула 2014. Коначно, до истине је дошла Даничина ћерка Ирена, која је у архивама Удбе и града Београда пронашла готово све о околностима под којим је ова девојка настрадала.
Слободанка Стефановић, била је једна од “црвених девојака” Пожаревца, партијски организована са Даворјанком Пауновић Зденком (Титовом ратном секретарицом и љубавницом до 1946) и Вером Милетић (мајком Мире Марковић). По партијском задатку, пре рата студирала је агрономију, са Слободаном Пенезићем Крцуном. Ту је букнула љубав, и Пенезић је “из шуме” долазио током 1941. у дом Стефановића како би посетио девојку. Слободанка Стефановић ухапшена је од стране Специјалне полиције 31. маја 1942. у Великом Градишту и после истраге упућена је Недићев Завод за принудно преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци. Из Завода је “на реч” извукао отац 1944, пред долазак Црвене армије. Када је стигло ослобођење и партизани, уследило је њено ново хапшење. Разлог је била сумња да је пуштена да буде провокатор.
Расплет трагедије Слободанке Стефановић уследио је почетком децембра 1944. Управник затвора у Пожаревцу, на инсистирање пожаревачких комуниста, пушта девојку на слободу, али убрзо стиже Крцун лично. Враћају је у затвор. Пенезић са Слободанком проводи неколико дана у разговору. По доласку у Београд, моћни шеф Титове полиције шаље наређење “друговима у Пожаревцу” да стрељају Слободанку због издаје. Ипак, у овом граду не могу да нађу џелата који би пуцао у скојевку. Убрзо, са Сремског фронта стижу двојица “другова” којима није био проблем да убију....
СЛАВСКИ ДИЈАЛОЗИКомунисти из овог краја блиски Моми и Дражи Марковићу на славама што партијским што црквеним код домаћина, када би неку попили, помињали су “правоверност”друга Крцуна. Деда Василије би, када би чуо траг ових прича, ишао је код ових људи да му препричају “славске дијалоге”. Међутим, ћерку није нашао - завршава Ирена Матијевић.
Легенда о томе како је Крцун стрељао своју девојку причала се деценијам полугласно Пожаревцем, али нико никад званично није хтео смео да потврди “истину” породици. Василије Стефановић, који је примао у госте Крцуна и током рата, до њега од 1945. никако није могао да дође. Тихи судски службеник Василије узалуд је лутао од врата до врата, по канцеларијама Титове полиције.
- Цивилизацијска је иронија да је породица као доказ смрти Слободанке Стефановић после рата добила само два документа - наставља Ирена Матијевић. Први је из Среског народног суда у Пожаревцу јануара 1949. да се Слободанки плене 103 динара и 30 пара које је имала на рачуну Поштанске штедионице у Београду и преносе у власништво Федеративне Народне Републике Југославије јер је осуђена као народни непријатељ. Други документ је стигао 1959. из седишта Удбе у Београду и у њему се од одсека Државне безбедности Пожаревачког среза тражи да утврди шта је и да ли је жива Слободанка Стефановић која је, у време рата била студент агрономије. На овај упит, из Удбе Пожаревца је одговорено да је Слободанка стрељана одмах после рата јер је “како су они обавештени, радила за Гестапо”!
После ове коресподенције између органа Удбе до које су и они дошли, породици је постало јасно да постоји нека пресуда Слободанки из 1944. која је волшебно нестала из архива.Такође схватили су да је само Крцун могао да те државне папире на неки начин склони.
- Крцун је погинуо 6. новембра 1964. године, а деда Василије је умро 6. новембра 1974. Тачно десет година после његове смрти деда се још надао да ће му бити омогућено да дозна где му је закопано дете. Међутим, нико из Удбе и полиције у Браничевском округу није смео званично да писне.
Слободан Панезић Крцун је настрадао новембра 1964. Две године касније, Пуриша Ђорђевић снима филм “Јутро” који осваја прву награду на фестивалу у Пулској арени. Године 2013. велики режисер признаје да је филм у коме другови после рата убијају “своје” другарице настао по судбини Слободанке Стефановић. Наиме, Пуриша Ђорђевић је као ухапшени млади партизан у исто време кад и Слободанка био на издржавању казне у Недићевом поправном дому и чуо је за стрељање. У филмском остварењу “Јутро”, Слободанку Стефановић глуми Милена Дравић, а крај младе скојевке на филмском платну донекле се разликује од стварног. Да ли је Љубиша Самарџић ту инкарнација Крцуна, Пуриша Ђорђевић је оставио да сами закључимо .
- Нажалост, трагедија моје тетке Слободанке није било једино зло које се сручило после другог рата на плећа породице Стефановић - прича за “Новости” Ирена Матијевић. Мој ујак, Борислав, потпоручник-пилот Краљевске војске, успео је да са својим бомбардером прелети у Каиро 1941. и 1942. обрео се у Америци у Југословенском деташману тешких бомбардера, који је од 1943. летео у саставу 15. америчке ваздухопловне армије генерала Дулитла. Како је деда сазнао тек половином шесте деценије прошлог века, он је оборен изнад Доломита у Италији 1943. по повратку са бомбардовања немачке фабрике авиона “Месершмит”. Богобојажљиви деда Василије је умро, а није успео да пронађе ни кост од своје деце како би их људски покопао.
Несвакадашња је била и судбина Данице Слободанкине рођене сестре (умрла прошле године). Она је такође била скојевка и кандидат за члана ЦК 1941. Ишла је у исти разред гимназије са Вером Милетић, мајком Мире Марковић. Имала је деветнаест година 1941. када је упућена на илегални рад у кучевски крај. По партијској провали 1942, у којој јој је ухапшена сестра, она је евакуисала Веру Милетић и Мому Марковић које су бежале пред недићевцима на слободну територију. Ова жена је сведочила(записано на магнетофонској траци) да је Вера тада била трудна са Момом(носила је Миру), а да је Мома најзаслужнији што се њој смучио “партијски рад” и што је одступила из покрета.
Наиме, у тренуцима бекства пред потером Марковић, (илегалнио име Слепи), иако смртно уплашен, у више наврата је “сугерисао” Даници да би и она као кандидат за ЦК, морала да се “саживи”са неким од важних другова јер је то у интересу комунизма. Даницу су по спасавању Вере и Моме ухапсили четници и држали је у кућном притвору све до 1944, а она није хтела да бежи и да се врати комунистима. Даница је последња видела Слободанку у Забели и причала је да је за њен крај поред Крцуна крива и Крцунова сестра Милена (такође била у Заводу у Смедеревској Планаци) са којом је Слободанка била у завади.

ПАРТИЈСКА ЉУБАВ

Према сведочанству породице Стефановић, Слободанка је Крцуна упознала по “партијском задатку”.
- Како је причао деда Василије, његова Слободанка је одлуку да упише агрономију донела на предлог Скоја - прича Ирена Матијевић. - Другови из партије су, наиме, проценили “како немају јаку ћелију на агрономији” и да би девојка из Пожаревца могла тамо да поправи партијски рад. Слободанку је на овом факултету сачекао Слободан Пенезић Крцун, који је такође по партијском задатку студирао факултет. Њих двоје су радили и студирали заједно, а причало се да је и њихова љубав остварена по партијском задатку. Ипак сасвим је јасно да је Слободанка волела Слободана и овај њу и да је њихова веза прерасла у много више од “задатка”.


Крцун је волео, па јој пресудио | Друштво | Novosti.rs

среда, 19. август 2015.

Преминуо сведок масакра



ОД последица можданог удара недавно је, у 88. години, преминуо Миодраг Ченић, можда и последњи сведок стравичног партизанског злочина на крају Другог светског рата у Шибовима у Бањалуци, када је маљевима побијено више од 700, а можда и 1.000 заробљених четника војводе Павла Ђуришића.
Ову вест потврдио нам је председник Округа Крајине Равногорског покрета отаџбине Српске, Дарко Боговац.
- Сведочење Ченића је документовано, снимљено и доказе смо проследили на праве адресе - рекао је за "Новости" Боговац.
Он је истакао да Равногорски покрет још није добио дозволу за почетак ископавања на локалитету Шибови, за које се сумња да ту почивају посмртни остаци Ђуришићевих четника, те да је на потезу бањалучко окружно тужилаштво.
Миодраг Ченић је у исповести за "Новости" посведочио да је по наредби тадашњих комунистичких власти као 16-годишњак био принуђен да учествује у закопавању убијених четника војводе Ђуришића, који су се повлачили преко Посавине и рејона Бањалуке према Градишци, где су их заробили партизани.
- Заробљеници су довезени ноћу у строгој тајности у дугачкој колони, у пару два по два, били су сви везани жицом, после чега су маљевима убијани и бацани у ровове које су некада на овој локацији користиле усташе за одбрану својих положаја у Бањалуци - рекао је Ченић и показао место где су закопани убијени четници.


Преминуо сведок масакра | Друштво | Novosti.rs

недеља, 16. август 2015.

Добри ванземаљци обарали америчке ракете



Ванземаљске цивилизације пратиле су тестирање нуклеарног оружја, јер нису желеле да на нашој планети почне нуклеарни рат, тврди један од учесника треће експедиције на Месец, амерички астронаут Едгар Мичел. Придошлице су чак обарале америчке војне ракете током лансирања. Ипак, НАСА је пожурила да се огради од Мичеловог открића, пише „Дејли мејл“. 
Свемирци су посећивали Земљу како би зауставили нуклеарни рат САД и Совјетског Савеза, изјавио је астронаут Едвард Мичел који је боравио на Месецу, преноси лист „Дејли мејл“.
Астронаут је изјавио да су високи амерички војни званичници видели ванземаљске бродове током тестирања нуклеарног оружја четрдесетих година.
„Они су хтели да се упознају с нашим могућностима на војном плану… Из бројних разговора са људима на ову тему постало ми је јасно да су ванземаљци покушавали да спрече почетак рата и да помогну да се успостави мир на Земљи“, рекао је Мичел.
Астронаут је додао да ванземаљци имају кудикамо напредније технологије и да Земљана „одавно не би било“ да су становници других планета непријатељски настројени. Он је нагласио да су НЛО више пута обарали ракете које су САД тестирале на својим полигонима.
Британски лист наводи да људи који верују у НЛО сматрају да појава житеља других планета у моменту стварања нуклеарног оружја није обична подударност. По њиховом мишљењу, ванземаљске цивилизације сматрају да људи нису потенцијална претња само за своју планету.
Истовремено, НАСА је пожурила да се огради од Мичелових изјава.
„Доктор Мичел је велики Американац, али у вези с овим питањем не мислимо као он“, изјавили су представници Националне ваздухопловне и свемирске администрације.
Треба подсетити на још један овакав случај, када је бивши радник космичког сектора Бојд Бушман изјавио да постоје ванземаљци. Признање времешног америчког научника било је обнародовано после његове смрти. Бушман је тврдио да је лично видео госте из далеких светова и описао грађу њихових тела.
Према речима овог Американца, ванземаљци живе више од 200 година. Уместо кичме имају три хрскавице, као и мање ребара него човек. Умеју да читају мисли, а са Земљанима комуницирају телепатски.


(Извор: sputniknews.com)




Астронаут Мичел: Добри ванземаљци обарали америчке ракете | Репортаже | Novosti.rs