Из писама уредника


...
..



Више нико неће добијати обавештења, 
из "Сазвежђа З", тј. Заветина

Поштовани,



ЛеЗ 0014502  Да се, ипак, разумемо... драга моја господо! -  Овај случај је, заиста, добродошао, да одлучим следеће: Више нико неће добијати обавештења, из "Сазвежђа З", тј. Заветина. Кога занима, то - сазвежђе - пронаћиће га, наћиће начин да се обавести. А ако не буде умео, знао? Шта ће "Сазвежђу З" такав? Више нико други неће имати приступ  оном што се зове "Портал Сазвежђе З" (или делу тог портала), осим - претплатника, и позваних. (Углавном, реч је о ретким добротворима, и ауторима, једном ужем кругу.)
Више никада и никоме нећу одговарати, ако ми пошаље непотписано писмо...
Ово је прилика и да се извиним свима онима, чије је електронска адреса временом доспела на нашу мејлинг листу, игром случаја, па су се због тога, или нечега  другог,  осећали лоше, као кад вам тајна завереничка група шаље поруке. Сазвежђе не спада у ту фелу. Убудуће, обавештења ће моћи да добијају само она лица која  то изричито затраже, и потпишу  да то желе, пријави се да желе да добијају обавештења од Сазвежђа З. И сам сам данас увидео, као и пре неколико месеци, да на нашој листи има доста адреса испред којих је додат крст, што значи да је онај којем је та електронска адреса припадала, променио свет. Још је горе што сам видео, да на неким блоговима и сајтовима - не из Сазвежђа З - постоје гаџети на којима аутора и власника блога прате особе које су преминуле пре неколико месеци! Или година. Образац сваког писма, које смо ми - ја или моји помоћници слали другима - има ону обавезну одредницу  .... КОЛО > Заветине 

и текст иза тога на истом сајту, овај


ЛеЗ 0014500  Читуље, књиге, године...шта ће од свега штампаног, публикованог остати... / БелаТукадруз.  -   Погледајте ви на полеђини "Књиге мртвих" колико је ствари у том тренутку штампао! Како? Зар је могуће? Тако ће се данас упитати многи - Неверне Томе, углавном добар део - данашњих и читалаца и писаца.
Све је то било могуће захваљујући тој чудној симбиози Машића и аутора који су имали некакав свој сан о независним издањима, али и претплатницима. Већина претплатника Машићевих књига је била из Београда, Србије, али и других република ондашње државе, па и оних који су живели далеко од Југославије. Нису сви претплатници помрли, не, али кроз двадесетак година, имена тих претплатника неће се више нигде појављивати, па ни у читуљама.
Зашто нико није наследио Машића? Поготово у време уништења и пропадања толиких издавача?
Зато што није било лако бити заиста независтан издавач, Машић.
Остају, ипак, неизбрисиви трагови, попут списка објављених НЕЗАВИСНИХ ИЗДАЊА на полеђини споменте "Књиге мртвих", као имена на каквом споменику. Гробље и култура су у непосредној вези (Берђајев).
И ту се можда може наћи одговор на мучно питање постављено у наслову, који је можда и утешан. Донекле...  Читуље, књиге, године...шта ће од свега штампаног, публикованог остати... / БелаТукадруз 




      Поздрав,


Мирослав Лукић, ур.       


02.04.2018. 20:20

ЛеЗ 0016334  



Нема коментара: