Translate

ГАШЕЊЕ "НОВОСТИ"?Изјава Милована ВИТЕЗОВИЋА

НОВОСТИ” су својевремено покренуте да бране земљу, народ, укупан њихов живот и културу. И то су радиле деценијама. Може се рећи, веома успешно, према слободама које су, у разним приликама, бивале веће или мање и према догађајима који су овде бивали судбоносни. Гашење “Новости” чинило би ми се и као гашење народа коме припадамо. Посебно би се то одразило на већ незавидно стање наше културе. / Могућим гашењем “Новости” угасило би се и њихово издаваштво, јединствени конкурс за карикатуру “Пјер”, који је наше карикатуристе винуо у светски врх. Угасио би се избор књига за награду “Меша Селимовић”. Угасиле би се награде “Гордана Брајовић” за дечју књижевност и дечје стваралаштво и “Јован Хаџи Костић” за новинску сатиру. Нестало би и велике акције “Најплеменитији подвиг године”, која указује на врхунце људскости. Да ли би гашење свега овога значило велики преседан, да не кажем културни злочин?

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

МИНУСИ

Судбина и минуси  навалили у последње време, сачувај ме, мајко моја, боже, од ...

--
..

ПОКИСЛО ЦВЕЋЕ: скупљени фрагменти. (Ову сам Ручну књигу направио  почетком јуна 2004. У време пљускова.)

Петак, 4.06. 2004. Око 9:30 ч. Библиотека ОШ „Михаило Петровић Алас“.  Депресивно, кишно.Целе ноћи пљуштала киша. Јавила се Ш.  – боле је ноге.
Понедељак 7. 06. 2004. Око 12 ч.  Послао Г.  Т. „Трећу Србију“ и Мркићеву књигу „Последња сфера мистике“. М. Савићу -  само   „Трећу Србију“. Поштарина - ... У минусу сам 5583 дин. Минус одређује мој живот.
Четвртак, 10. 06. 2004. Око 10:25. Школа ... Пролив. Јуче долазио мој брат А. Остао од 15 – 18 ч. Веб сајт „Заветина“ публикован, али са грешком.
Поглед са Платоа. Поглед са Нерезина (Маса књига есејистичке прозе.)
Чуо се са Генцлом.

Петак, 11. 06. 2004. Око 12 и нешто.  Преспавао код Ш. – Не дирај ме! сикће.  ТВ пренос митинга.  Карић, тј. Камила. Гајбица. Салата. Краставци. Парадајс...
              - - - - -
Апатија? Не – досада. Више нисам – надам се  - у минусу?

Понедељак, 14. јун 2004.  9:20. Школа.
Лецнуо се – млађи син добио 30 дин. Јер је певао у неком кафићу. Шта је певао? О чему се ради?

Лоше процењујем људе.
Баш депресивно.
У пошти проверио – у минусу сам 2800 дин. У чему је ствар? Блокиран ми је рачун.
11:19 часова.  Беда. Новчана оскудица.  На глави су ми тзв. „обавезни примерци“  (Народна библиотека.)
Доћи ће однекуд неки неочекиван новац, даће Бог. Из најнеочекиванијег правца.

Уторак, 15. 06. 2004.  9: 29. Школа
Преспавао код Ш. Пролив. Парадајс који сам појео јуче.
Идеја о продаји стана и куповини куће у неком од села око Београда. Или у Гроцкој.
Слана кифла. Беспарица. Трамвај бр. 13. Косачи. На Калемегдану.
Нашао старе бројеве књижевних часописа. Прелиставам их...

Јавио ми се пријатељ, чуо се са Г. Т.  Обећао да ће одштампати до београдског сајма књига моју трилогију  „У друштву пустињских лисица“. Дај Боже да буде тако. Г.Т. сам послао још 9. марта о. г.  Рукописе сва три романа. До данас није ме удостојио одговора.  Он са мном комуницира прејко трећих – у чему је ствар, да ми је знати?

Среда, 16. 06. 2004. 12: 20 ч. Библиотека Школе.  Послао поштом „Трећу Србију“ и Мркићеву „Последњу сферу  мистике“  „Вечерњим новостима“, тј. Д. Б. И Д. С.)
Спарно.Пролив. Осећам се ....  Минус у пошти – 2900 дин.  Последња уплта је била 11. 06. 2004.  Када ћу изаћи из Минуса?

Среда, 30. Јун 2004. 7:40 ч.  Иван отпутовао на Аутобуску станицу, тј. у Мишљеновац, код  Деде.
Устао пре 7.  Будио се пре 5.
Снови – мутно.
Беспарица.
Остало у породичном буџетру само 400 дин.
Доручак – удробљено млеко.
Обријао се – посекао. Новинским папиром зауставио крв.
Иван чуо на јутарњим вестима – умро Стипе Шувар.
Д. пао  ... ко зна већ који пут на испиту из протетике.Усмени.
Синоћ читао часопис „Градац“.
Као да Наталија није умрла, наша мајка, али нема је већ две године, и кућа  у Мишљеновцу без ње изгледа  ампутирано...

Уторак, 6. јул 2004. 8:25 ч.  Сад кућу у Мишљеновцу чувају мој отац Михаило (1925) и Иван. Слажу се. Тамо та кућа са баштом, виноградом, смоквама и свим осталим, чини да некако мање мислимо на беспарицу, беду, неизвесну будућност, и  пакао транзиције. Михаило је ушао у 79., а ја напунио педесет и четврту годину.
Старији син је на Стоматолошком.
Вратио сам се из куповине и сетио се сна који сам сањао око 4-5.
Први пут после много времена  сањао сам моју покојну прву жену Миљану, као живу.
Прилази ми и каже.
Хоће да ми каже.
Не могу да се сетим тачно шта. У руци има неке папире.
Даће ми „кључ“.
Пролазе познаници. Питају ме – ко је то?
-          Моја прва жена, она је жива!!

Среда, 7. Јули 2004.  21:05 ч.
Допутовао Фудексовим аутобусом у 17:15.  Ужинао. Ишли на Пек на пецање. Лош прибор. Упецао крупног клена на црне дудињке.
Телефонирао Мити, који је остао у Београду. Па Ш-овој мајци. Рекла је да и она путује код мајке у Леб. Зашто није? Где је? Шта се, у ствари, догађа? Ђаво зна.
Зар није било паметније да отпутујемо у Мишљеновац заједно?

Четвртак, 8. јул, Мишљеновац, наша породична библиотека. Око 20:00 ч.

Ишао са Иваном на пецање. Псић рупар. Пошао и Аца. Донео нам удице. Неће клен, као некада у ово време, на вишње, више му се свиђају слатке црне дудиње. Од нашег салаша у Лакомици до Белила – прашума. Једва се пробили.  Упецао само једног клена. ... Све су ме испрлиле коприве, па ми колена бриде.......

ЛеЗ 0007665  
..

Нема коментара: