Промоција на сајамском штанду издавача НАША ПРИЧА ПЛУС, у суботу, 29. октобра 2011
Проф. др Слободан Бранковић,
ЕВРОПСКА СРБИЈА И СВЕТ. Од вазалства до независности (1875-1878).
Издавач „Наша прича плус, Београд 2011.
Рукопис о Србији и преуређиваном свету модерног доба
открива цивилизацијску промену током Велике источне кризе, која, у веку идеја, као да долази из будућности, у контексту (ре)актуелизованих тема у националним, регионалним, европским и глобалним оквирима.
Иновантно, вишезначно, мултимедијско дело
Текст је резултат вишегодишњег научног истраживања, интердисциплинарне оријентације, с одликама историографске синтезе, историјског романа, мозаика прича, енциклопедијских колажа, есејистичких и поетских пасажа на 700 страна.
У основи представља треће(проширено и допуњено) издање Независности слободољубивих, за кратко време распродатих, по којима је снимљен филм(М. Карановић), израђена изложба, сајт Министарства спољних послова Србије( Значајни догађаји-Берлински конгрес) и осмишљена мултимедијска презентација, похваљена у Србији и свету( Београд, Беч, Минхен, Франкфурт, Сиднеј...).
Фасцинантна визуелизација
Текст је обогаћен изворним прилозима, факсимилима новооткривених докумената, фотосима, сликама, картама, скицама, илустрацијама, цртежима, вињетама...из златног доба илустраторства...аутентичним знацима који су време учинили непролазним.
Предмет: спектар тема и људских судбина
Сазнања о Источном питању као вечном изазову од фараона до данас откривају спектар тема, људских судбина, инклинирају ка универзалним вредностима, одговори отварају нова питања...која не би смели да не знамо, а кад сазнамо не можемо да заборавимо...
На ширем споју Европе, Азије, Африке („Пупак света“)
Србија је на ширем споју три континента(Европе, Азије, Африке), симболизована као кључ југоистока Европе(западног Балкана), међународно призната као независна европска држава на Берлинском конгресу 1878.
Калај: У Европи нема земље која је тако благословена природом као Србија!
Максимов: У благодатној Србији богатство је равномерно распоређено међу становницима као нигде другде!
Д’Ормесон: Србија је једна од најцивилизованијих средина на југоистоку Европе!
Идеали и интереси
Драгоцена је реконструкција односа великих и малих на раскршћу светова и векова у изазивању и решавању спорова, криза, проблема рата и мира, догађања, с миленијумским последицама и интерконтиненталним рефлексијама на вредности култура и живот свакодневних људи.
Србија, најмлађа чланица европске заједнице(„Serbia, the youngest member of the Europen family“, „The youngest european state“)
Свет се дивио цивилизацијској промени Србије, полумиленијумском израњању из троконтинеталног Османског царства(Исламска цивилизација) и поздравио „најмлађу чланицу европске заједнице“( наслов објављен у Лондону: „Serbia, the youngest member of the Europen famiily“)
„Њујорк тајмс“( The new York Times) је 1876. објавио текст o Србији и доприносу цивилизацији под насловом: „The youngest european state“.
Јавно мњење цивилизованог света(светска гласила) определило се: За Србију!
Лондонски „Тајмс“(„Times“): У 1876. години Срби су постали славни, а Србија никада раније није привукла толико светске пажње, нити постигла ни приближну част да се с њом поступа као с независном европском државом!
Париски „Le Mond Illustre“: Србија је царством хуманости иступила против османског царства свирепости. Била је прва земља која је носила комплетан женевски знак Црвеног крста.
Берлински „Национале цајтунг“ је објавио “Писмо браћи“, не наводећи на кога се то односи, јер се знало да је било упућено Србима!
Хрватски „Обзор“ је писао: „Нек бог благослови Србији све праведне стечевине и нека је ријеши мука, на које ју је дивљи Азијат разапео. Ово је молитва свакога Хрвата, свакога Славена, свакога човјекољуба.“
New York Times се питао и одговорио: Како би изгледала Европа да није било вишевековног српског самоослобдилачког духа на моравско-дунавском путу варварских освајача?
Свет се окренуо слабијем а праведном
Подршка борцима за слободу спонтано је организована у великом броју земаља.: митинзи, протести, јавни апели, прогласи...поруке...одашиљана је разноврсна помоћ, упућивани добровољци-борци, лекари, болничари, милосрдне сестре, хуманисти, новинари, мисионари са разних страна света...
Британски либерални дух ( „апостоли либерализма“) се огласио „ужареном комадићу Европе“ са „ Људи, браћо!“
С Апенина су одјекивале поруке: „...срце Италије је с вама!“
Руски грађани: „Браћи Словенима и Србији!“
Великани духа
Фјодор М. Достојевски: Нека је проклета цивилизација, ако је потребно у интересу моћних да се дере кожа с људи пред детињим очима!...Срби, народ тако благог срца, воле своју кућу, а не рат!
Виктор Иго: славни писац, председник Светског конгреса пријатеља мира, попут грмљавинае савести упутио апел свету: За Србију(Pour La Serbie), као парадигми хуманог човечанства.
Лав Н.Толстој се огласио на врхунцу драматичног исхода судара неравноправних противника на Балкану: Ваља помоћи Србима!
Чарлс Дарвин је писао о универзалним симпатијама енглеског народа за Србе!
Петар И. Чајковски, инспирисан догађајима и српским мелодијама, компоновао „Сербско-руски марш“ и помишљао на „Српску фантазију“.
Артур Еванс, археолог светског гласа, у извештају о страдалништву на српском огњишту написао: То људске очи нису виделе!
Андрејс Пумпурс, „Летонски Његош“, добровољац у Србији, инспирисан и српском епиком, написао је Лачплесис, спев светске славе, преведен или препеван на 45 језика.
Судбине идеалиста
Jeanne(Jeni, Johanna) Markus(Merkus), Христов следбеник у Србији, постала је „српска Јованка Орлеанка“, како ју је опевао Ђура Јакшић.
Михаил Г. Черњајев, „Лав од Ташкента“, предводник Моравско-тимочке војске и добровољаца, персонификовао је идеале „словенског Гарибалдија и словенског Вашингтона“, симболизујући спој Истока и Запада!
Henri Ronald Maciver, амерички Шкот, борећи се под 14 застава, на свим континентима, стигао као добровољац на Мораву, постао челник коњице и славни српски мисионар!
Браћа Штурм, Paul и Eugen, елитни немачки официри, посрбили се, постали славни Јуришићи, бранили Србију и од својих у зараћеном свету.
Николај Н. Рајевски, с дедином сабљом из Бородинске битке у рукама, јуначки се борио и пао на великој граници мале адровачке висоравни, овековечен као прототип грофа Вронског у Толстојевој „Ани Карењини“.
Част и библијски осећај помоћи људима- браћи у невољи
Србија модерног доба почела је рат из ч а с т и против далеко моћније троконтиненталне империје, с библијским осећајем помоћи људима под неподношљивом османском тиранијом...у име правде, слободе и просвете...
Странци су се дивили српским обичајима(моби, јеловнику, ношњи, породици, самоорганизовању, празновању, колу, слављењу пролећа, радовању животу...
Кад стварност надвиси машту
Србија је виђена као идеал који се догодио, кад је стварност надвисила машту!
Боеми слободе, бардови части, витезови достојанства прогласили су независно краљевство на Морави, политичко по форми, лирско по духу, и подигли тријумфалну капију у Делиграду, српском Термопилу, од храста и пољског цвећа, на месту на коме су то исто чинили Римљани, само од камена.
Идеалисти из света међу Србима, свако узвишен под својом заставом, а сви заједно под једном, боје амаранта, јужноамеричке биљке, чији цветови и кад увену задрже боју, симболизујући бесмртност!
Мисао истраживача историје као културе, оно што наука зна
Ако историја као култура не зна тачно како ће бити, она зна, боље но ико други, како не би смело да буде.
Самоослободилачки подухват
Самоослободилачки подухват хришћанских поданика на југоистоку Европе(у „Европској Турској“) 1875-1878. имао је вишеструки и посебан међународни значај. Нарочито у погледу судара панславизма, пангерманизма, панисламизма и британске империје...
Викторија је прекорила Дизраелија речима: Да сам ја мушко, и ја би се тукла!
Не ради се само о Источном конфликту, него о томе ко ће владати светом у будућности ! Словени или Британци?
Виндхорст, вођа немачких католика, опонирао је Бизмарку када је иронисао да касабе, наслеђе Источног проблема, нису вредне костију ниједног померанског војника, упозорењем да борба за његово разрешење значи, у суштини, ко ће завладати светом: Словени или Германи?
Представа о Србији у једном од најузбудљивијих раздобља европске историје
Светска гласила описала су српски народ и земљу, културу и живот у кући насред друма... као оазу у пустињи насиља.
Бриселски лист је саветовао све који су путовали на Балкан да купе резервне главе (маске) у Паризу као би се спасли од главосеча!
Ко и као роб крочи на српску земљу постане слободан човек(Н. Лазаро).
„Човек који тражи узбуђења дође у Србију да постане добровољац, бива лако опчињен земљом којом ходи као да је туриста а не ратник“(Ђ. Барбанти).
Србија је упоређивана и са Шкотском, а народ означен као активан, политички предузимљив, отворен за вредности, не само традиције, него и модернизације(због чега хваљен на Западу, критикован на Истоку!). Србија је опевана као земља заклетих на слободу, с Косовом као химном, заветом и митом...Срби су били побеђени силом, а светили се поезијом! Манастири и цркве су били светионици духа, с поруком:„Глас народа је глас Божји“...Српска борба против анахроног османског поретка и злочиначког башибозука разумевана је као ствар слободе и напретка људског! .
Рат је поиман као самоодбрана становништва, модел који је изучаван у Европи, по Бизмарку, концепт у лику јежа. У рату и миру, узлету самоодбрамбеног духа, манифестовало се оно најбоље, као и оно лоше, што га је неминовно пратило у време фронта и по објави мира, када су Срби заиграли коло, а Чарл Изиарт коловође овековечио аутентичним цртежом, за разлику од чувене слике Теодора Амана „Игра на селу“, на којој су жене.
Међу истакнутим појединцима, у првом рату Србије у модерно време ватрено крштење је имала сјајна генерација одважних официра, образованих и талентованих, међу којима и славни Путник, Мишић, Степа Степановић, Петар Бојовић, чији живот испунили ратови( шест, закључно Други светски рат)!
Српска народна скупштина је представљала аутохтон пример демократске контроле војске у време председавања Адама Богосављевића. (...)
Нема коментара:
Постави коментар