Чуј, жељо за путовањима, и ти, сиромаштво...

(...)

Из Бележница

11. XII 73. -  Са болним, горким осмехом пабирчим, враћам се унатраг и сакупљам класове оног непролазног живота, прекрасног као брегови преко реке што већ виде пролеће, како се ноћу, пење, мачјим шапама, уз камене громаде у клисури по маховини. А јутром силази низ благе падине брегова на југу вароши, по роси, у долину, у којој шуморе олистале врбе и тополе крај у јутарњој светлости златне шумске реке...

   * *
  Чуј, жељо за путовањима, и ти, сиромаштво! Теби припевам како Месец од Сунца бежи, тако се и ти повлачиш и побегло би да имаш куда. Питају вас, где ћете дочекати Нову 1974. годину.  
    - У Будимпешти, Сент Андреји? 
    Атини? Солуну?
    У Милану? Можда на Корзици? Или у Верони? У вечном Риму?
     У Софији?Истанбулу?
      У Букурешту? Или Минхену?
      У Штокхолму?
      У Паризу? Лондону?
      Или можда у Москви? Кијеву? Лењинграду?
      Ви им нешто неразумљиво промрмљате. 
       Онда вам Они ( "има се, може се", повлашћена каста или класа) дају нове предлоге:
       - Лепо је дочекати нову годину на Дивчибарама, на Космају, на Златибору, на Фрушкој Гори, у Новом Саду, или у Липовичкој шуми?
      Или у Примоштену, Трогиру, Поречу? Можда на Хвару (хотел "Амфора")? У Дубровнику? У Будви? ... итд. итд.
     Ви им нервозно кажете баш оно што уопште нису очекивали и они вас гледају пренеражено и некако са висине, а затим потежу свој последњи аргумент:
     - То је хипохондрија! Чекајте на дванаестомесечни кредит Нову! То може свако!*

______
      * И окрећу вам леђа, одлазе. Не чују: "А откуд вама толика готовина, а?"
    
    ЛеЗ 0016215