...
Јуче док је скупљала орахе
у другој авлији
моја пријатељица
ускликну: Гле, јаје од гугутке,
није се разбило.
Гугутка се олакшала у лету!
И стави јаје
у замишљено гнездо,
тј. у једну чинију
са чуваркућом на чесми,
где најчешће од рана јутра
слеће пар гугутки
да се напије воде.
Касно је
да се учини нешто за то јаје! помислих
Већ су почели мразеви.
Због мразева сам
искључио део водовода
пред одлазак одавде.
- А где ће онда гугутке да пију воду
кад ми отпутујемо?
Какав сте ви то народ?
Птицама ускраћујете воду!?
Бог ће те казнити!
Склонио сам синоћ посуду
да не пукне кад се вода заледи!
- Бог ће те казнити због тога!
Бог ваљда има преча посла, драга, у овом свету?
А птице могу да одлете до потока?
До неког суседног дворишта?
Јер шта ће бити кад ми отпутујемо?
Па нису то само наше птице?
Ми смо их целог пролећа и лета појили...
Гугутке су као чуваркуће...
Плус оне имају крила!
Џабе сам наставио да причам.
Пријатељица ме више не слуша...
_________
* извор: из бележнице (јесен 2018)
Нема коментара:
Постави коментар