Предбожићне идиле
Чиновници
Зима цича стеже! Снег по ваздан пада.
Шта ћемо без дрва и обуће, сада
Кад од плате нема ни за храну доста?
Ако купим дрва остаћу без коста;
Ако осигурам храну, онда могу
Од зиме да цупкам с ноге на ногу
И да гледам децу где дрхте од циче.
Боже! Сва се беда мени на врат стиче!
Дворски коњи
Топла штала! Добра нега!
Шта нас брига!
Ми имамо доста свега,
Нема стига!
Инвалиди
Даруј селе, даруј брале,
Даруј мене мученика!
Док пушака беше рика
Дотле за ме беше хвале;
Кад престаде борба љута
Ишчезну и моја хвала.
Отаџбина ми је дала
Штап да просим покрај пута!
Дворски коњи
Стан нам је палата,
Амови су наши
Сковани од злата,
Зима нас не плаши,
Језа нас не хвата.
Сељак
Петоструки порез траже,
На кулук ме гоне,
Да нам терет наш ублаже
Сад нас оде у милионе!
Нек' продуже само тако
Па ће проћи као свако
Што је против моје воље
Сам ћефове тер'о своје!
Дворски коњи
По каткад нам, чак,
Музика засвира.
Њу воли коњ сваки,
У срце га дира.
Ратна сирочад
Отац нам је на бојишту пао,
Мајка нам је пресвисла од бола;
Сирочад смо и боса и гола.
Глад нас мучи, мраз је дош'о зао.
Дворски коњи
Топла штала! Добра нега!
Шта нас брига!
Ми имамо доста свега!
Нема стига! [1]
[1]
Republika, VIII/2, 06. 01. 1924., 1.
= извор:
Светислав
Стефановић
БУНТОВНЕ
ПЕСМЕ
Приредио
Предраг
Пузић
АРТАС,
Нови Сад, 2005.
Нема коментара:
Постави коментар