 |
| Амблем Заветина.Знак препознавања |
........Како сам се преварио, како смо се преварили! Доста је Србији – наметачког, бирократске књижевности, фаворизовања аутора блиских властима и владајућим партијама! Докле ће да пишу о поезији, да процењују поезију, праве антологије, праве листе десет најбољих, или најчитанијих књига поезије, прозе – за осведочене наметачке недељнике, залутали у књижевност, разноразни људи, па и професори универзитета, који имају везе са поезијом онолико колико и Скерлић са Абрашевићем и Проком Јовкићем?
Погледајте ви та «мерила» и ту критичарску доследност!Погледајте ви ту дрскост и специјализованост заукривање других и друкчијих! Рецимо – ранг-листа М. Пантића (НИН, 30- децембар 2010, стр. 64 -65). Он тврди да је «мало изузетних», а ко ће, молим вас, поверовати да је успео да прочита све релеватније што је штампано или публиковано од песничких књига током 2010. године! Човек пише о песничкој продукцији, али навијачки, котеријашки, да не употребим адекватнији израз. Кад упоредите Пантићев списак «неизузетних» са «изузетнима», тј. са десетак књига које је одабрао, и када узмете у обзир оно што би по овом критичару била поезија («…мала лична религија, мантра за пуноћу, за интезитет самоосећања…»), онда вам никако не може бити јасно каква је у ствари разлика између неизузетних иизузетних? А разлика би требало да постоји. И мерила би требало да постоје....
Нема коментара:
Постави коментар