Нашег покојног оца су, на једној влашкој слави, значи "пријатељи", покушали да отрују супајући му семе од татуле у кувану ракију. било је то у време док сам још био ученик основне школе. После тога, прекинули смо да одлазимо на славу код тих сигурно лоших људи. Цветови татуле су лепи, као трубе анђеоске; не треба их брати. Боље их не берите!
Отац је надживео све те троваче. И многе своје политичке и друге душмане.
Нека му је лака земља...
Ово пише о станишту и распрострањености татуле на једном месту:"Пореклом је из Северне Америке. Расте на запуштеним местима, буњиштима, поред путева и ограда, око насеља, али и у баштама, њивама, виноградима..."
итд.
Нема коментара:
Постави коментар