Истакнути пост

Црним мурећепом записано

ЗАКЉУЧАК ИЗВЕДИТЕ САМИ Шта се дешава са српским селима - прекјуче, јуче и данас? Нестају ли? Колико их је нестало у периоду од педе...

уторак, 11. август 2015.

Бомбе прете са 2.500 хектара

( Из коментара уз овцај чланак:  Vito Raski 10. август 2015. 17:50 #3621172

Posejane su bombe, od strane NATO fasisticke alijanse svuda po Srbiji a ne samo u onim delovima kako je prikazano na mapi "Novosti". Ako je ovo kompletna mapa Srbije, po meni, "Novosti" su se odrekle Kosova I Metohije, pa me interesuje zasto se kad kad pojavljuju, u njima, clanci o ovoj nasoj pradedovskoj teritoriji, kao nasa. Da su se Jevreji tako brzo odrekli Izraela, danas ne bi imali drzavu. Ovim cinom "Novosti" pokazuju dvolicje koje im ne ide u korist, jer se odrekose NEMANJICKE SRBIJE.)
______ 


НЕЕКСПЛОДИРАНЕ бомбе, заостале из времена НАТО бомбардовања наше земље 1999. године, два светска рата, али и војних складишта уништених у пожарима, прете, скривене под земљом, на више од 2.500 хектара широм Србије! Најкритичније, како наводе у Центру за разминирање Србије, је у околини Бујановца, Сјенице и Параћина, а експлозивне направе "леже" и код Новог Сада, Бачке Паланке, у луци Панчево, код Шапца...
Касетна муниција заостала после НАТО разарања и даље је проблем у општинама Сјеница, Тутин, Бујановац, али и у Нишу, Рашкој, на Копаонику. У Центру указују и да су опасна и неексплодирана убојита средства из војних складишта захваћених пожарима и експлозијама у општинама Врање, Краљево и Лесковац.
- Тренутно, поред послова извиђања, који се континуирано обавља, у току је реализација пројекта Интегрисаног приступа ослобађања земљишта од ризика од мина на територији Бујановца од око 120 хектара - кажу у центру. - Осим тога, на делу је чишћење касетне муниције у Сјеници на 13 хектара, као и у Параћину.
У Центру за разминирање наводе да, примењујући нове методе и технике, прикупљају што прецизније податке о простору који као очевидац крвавих попришта и данас прети животима и безбедности људи.
Авионске бомбе притајиле су се код Новог Сада, Бачке Паланке, у луци Панчево, код далековода Ритопек - Иваново и у близини моста Смедерево - Ковин. Скоро иста ситуација је у Шапцу, Обреновцу и Баричу. Демонтирање једног авионског пројектила може да кошта и до 250.000 евра. Ове године, први пут су из буџета издвојена средства за операције разминирања. До сада су она, потребна за овај скуп и ризичан посао, углавном долазила преко Међународне фондације за јачање безбедности људи из донација САД, Шпаније, Немачке, Чешке, Норвешке, Канаде... Русија је Србији помагала у области хуманитарног разминирања преко њихове државне агенције ЕМЕРКОМ.
У Центру, који је основан 2002. године, имају пуне руке посла, а у наредне две године спровешће у дело неколико идеја које су заживеле.
- У плану имамо да до краја 2017. године завршимо са чишћењем површина које су загађене минама и касетном муницијом - најављују у Центру за разминирање. - А у даљем периоду намеравамо да наставимо са праћењем и управљањем ризиком на површинама са неексплодираним авионским бомбама - ракетама и другим неексплодираним убојитим средствима из периода НАТО бомбардовања и Првог и Другог светског рата. 
Бомбе прете са 2.500 хектара | Друштво | Novosti.rs

петак, 24. јул 2015.

Поскок, ујед

ЋУПРИЈА - Јован Марињез (76), из Бигренице, једва је преживео ујед змије отровнице, а на Инфективно одељење ћупријске болнице примљен је у дезоријентисаном стању.
После терапије и два ампуле противзмијског серума (антивипиренеум) опоравио се и седам дана касније изашао је из болничког кревета.
Др Драгана Тодоровић Илић, шефица Одељења инфектологије Опште болнице, наводи да је пацијент примљен са веома тешком клиничком сликом и због таквог општег стања био је смештен у шок-соби.
- Највероватније се ради о уједу поскока. Уједа отровница на нашем подручју има мало, али се зато укупан број уједа змија повећао, за два месеца било их је десетак - каже Тодоровићева.
Смртних исхода, на срећу, није било више година, јер се пацијенти јаве на време, а противзмијског серума има и даје се увек кад то захтева стање пацијента.
По речима др Драгане Тодоровић Илић, на подручју Поморавског округа људи са уједима змије долазе најчешће из деспотовачке општине, из околине Бигренице и Стрмостена. Овог лета змија има више, јер им погодују високе температуре, па излазе из скровишта. Од неотровних највише је смукова, а на удару су излетници, шумари, берачи печурака...
Змије се могу понекад видети и на градским улицама, па зато опрезност никад није наодмет, упозоравају лекари Инфективног одељења.
Старца ујео поскок | Србија | Novosti.rs

недеља, 19. јул 2015.

Предбожићне идиле / Светислав Стефановић



Предбожићне идиле



Чиновници
Зима цича стеже! Снег по ваздан пада.
Шта ћемо без дрва и обуће, сада
Кад од плате нема ни за храну доста?
Ако купим дрва остаћу без коста;
Ако осигурам храну, онда могу
Од зиме да цупкам с ноге на ногу
И да гледам децу где дрхте од циче.
Боже! Сва се беда мени на врат стиче!

Дворски коњи
Топла штала! Добра нега!
Шта нас брига!
Ми имамо доста свега,
Нема стига!

Инвалиди
Даруј селе, даруј брале,
Даруј мене мученика!
Док пушака беше рика
Дотле за ме беше хвале;
Кад престаде борба љута
Ишчезну и моја хвала.
Отаџбина ми је дала
Штап да просим покрај пута!

Дворски коњи
Стан нам је палата,
Амови су наши
Сковани од злата,
Зима нас не плаши,
Језа нас не хвата.


Сељак
Петоструки порез траже,
На кулук ме гоне,
Да нам терет наш ублаже
Сад нас оде у милионе!
Нек' продуже само тако
Па ће проћи као свако
Што је против моје воље
Сам ћефове тер'о своје!

Дворски коњи
По каткад нам, чак,
Музика засвира.
Њу воли коњ сваки,
У срце га дира.

Ратна сирочад
Отац нам је на бојишту пао,
Мајка нам је пресвисла од бола;
Сирочад смо и боса и гола.
Глад нас мучи, мраз је дош'о зао.

Дворски коњи
Топла штала! Добра нега!
Шта нас брига!
Ми имамо доста свега!
Нема стига! [1]



[1] Republika, VIII/2, 06. 01. 1924., 1.

          = извор: 
Светислав Стефановић
БУНТОВНЕ ПЕСМЕ
Приредио
Предраг Пузић
АРТАС, Нови Сад, 2005.

петак, 19. јун 2015.

Тако су празне куће, штале, ливаде и пашњаци стално на продају

На подручју Краљева у последњој деценији убрзано се смањује број становника у планинским селима. – Руски пар се преселио ближе граду
Светлана Чудакова Фото М. Дугалић
Краљево – У подножју Чемерна, у селима изнад Мланче, упитали смо недавно једног од старијих мештана чија је запарложена њива.
–Чија је била, а чија бити неће – одговара намслучајни саговорник и објашњава да се већина тамошњих имања води као власништво давно умрлих људи а да њихови наследници ту не живе. Земљу коју су наследили нису ни делили, ни на себе преводили. Већина њих хтела би да је прода, али нико не купује. Тако је на хиљаде хектара необрађено. Стари то не могу а статистички подаци говоре да на подручју града Краљева број становника у свим селима годинама опада, па је почетком деведесетих тамо живело 62.872 а према попису из 2011.године – 58.785 становника.
Међутим, тај показатељ, упозоравају нас овдашњи статистичари, не важи за планинска села, посебно у ушћанском крају и онима испод Гледићких планина. Тамо се број мештана смањио више од 20 одсто а и они који су остали и остарели једва да баште окопају.
Тако су празне куће, штале, ливаде и пашњаци стално на продају. Наследници наду полажу у Русе. Прочуло се, а показало се и тачним, да се породице из Русије досељавају у овај крај и да купују напуштена сеоска домаћинства у, како они кажу, високим горама. Али, ни они се косе и мотике не прихватају. Ретки су примери да купљена имања обрађују. Тако је, пре пет година, у планинско село Бресник стигао млади Анатолиј Чермених са девојком Олгом Прокопенко. Млади људи дочекани су овде као блиски рођаци. Остарели мештани баш су навијали за свадбу које одавно није било, помагали су им у намери да гаје козе и производе квалитетне млечне производе.Након две године Анатолиј је распродао стадо од двадесетак коза, па сада живи доле, ближе граду а његово имање, у „високој гори“ је, такође, на продају.
 
Анатолиј и Олга са својим стадом 
– Они, стварно, желе да раде и производе здраву храну, нарочито воће и траже да купе куће уз пространа имања. Али, ни мени није јасно зашто још нико од њих није започео да се озбиљно бави пољопривредом. Има овде око 50 домаћинстава, ево по неколико породица у Бреснику, Богутовцу, Прогорелици, Чукојевцу па и селима ближе граду, попут Опланића, Јовца, Жиче...Био је један талас досељеника из Русије, Белорусије, Украјине, Казахстана...па је тамошња криза то мало успорила и сада, кад се рубља стабилизовала, опет је њихово интересовање повећано. Овде чак планирамо да отворимо и школу за децу руских породица – објашњава нам Павле Тодоровић, председник Друштва руско-српског пријатељства у Краљеву.
Светлана Чудакова је из Москве дошла са супругом, пре две године, у Врњачку Бању на одмор и, тако рећи, није се враћала. У оближњем селу Грачац купили су имање како би се бавили сточарством и воћарством, а отворили су и Агенцију која се бави туризмом и прометом некретнина. Тиме су углавном преокупирани, па је посредством њене агенције из Русије у Бању до сада дошло на одмор око хиљаду туриста. Такође,овде се населило око 20 руских породица.
– Моја кћерка у Москви завршава факултет, па и она планира да се овде пресели. Прија нам клима, мирнији је живот него у Москви.Руси којису у пензији овде се пресељавају да уживају а млади, којих је више, долазе да се баве пословима на селу, у здравој средини. Мало је њих који су такве планове озбиљно започели, јер та имања још увек сређују. Иначе, после затишја опет је интересовање и за одмор и досељавање повећано – каже Чудакова, власница агенције Руски дом „Радуга“.
У градској управи, од Новице Гаговића, помоћника градоначелника за пољопривреду, дознајемо да је за ову годину из градског буџета, на име подстицаја пољопривредницима намењено око 70 милиона динара.
– Размишљамо о мерама за повратак младих на села, али то тешко можемо применити због недостатка пара, државне стратегије и прописа. Доскора, док нисмо урадили детаљан попис, није се знало ни са колико земље град располаже, а реч је о 2.800 хектара. Сада ћемо видети ко ће то користити и колико је државне земље запуштено – каже Гаговић.
А, на нашу констатацију да ће после 2017. године и странцииз ЕУ имати право да купују земљу у Србији, коментар нашег саговорника с почетка текста био је: „Ако, нека купе. Не могу је тамо однети, али ће доћи време да они што су одавде отишли код њих буду надничари“.
Мирољуб Дугалић,  објављено: у Политици, 17.06.2015

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

vuk njegos | 16/06/2015 23:30
Da li smo mi narod lud?Moje misljenje je da jesmo.Ko ce da zivi negdje bez osnovnih uslova za zivot?Da liimamo,struju,vodu,kanalizaciju,telefone ,skolske autobuse te redovno odrzavanje puteva,zdravstvo i sl.?Kad bi to sve bilo,ljudi sigurno ne bi odlazili.Ali?Pogledajte Sloveniju gdje ljudi zive...na vrh brda jedna kuca i sve ima...A tu?????Cekati da neko to sve uradi...
vox ex populi | 17/06/2015 08:45
Srbija ako hoće da zadrži stanovništvo ravnomijerno širom Srbije, mora ulagati u infrastrukturu i finansijski pomagati narod, naročito mlade, koji tamo žive. Inače, biće pusta i imaće samo autoputeve i tri grada. Kako očekivati danas da neko sa 18-20 godina odluči da ostane u tim budžacima, bez škola, ambulanti, pravog puta, vodovoda, telekomunikacija i bez podrške kod pokretanja nekog posla u poljoprivredi? Narod migrira prema mjestima gdje ima mogućnost da radi i školuje svoju djecu. Bolje bi bilo da je Srbila umjesto autputa koridora-11, gradila magistralni put, a razliku uložila u održivi razvoj ruralnih djelova države. Za koga gradite autoputeve? Za Kineze?
Milija Kukić | 17/06/2015 13:02
Pomoć selu ostaje samo na rečima. Ja sam se u svoje selo vratile pre 20 godina. To je bio pakao, ulaži u dovod struje koja nije bila adekvatna, ulaži u put, da prođe asfalt, otvori prodavnicu da ima kavo takvo snabdevanj itd. Završila sam na sudu , i osuđena uslovno na godinu dana , jer sam u toj prodavnici protiv pravno zaračunala na ukupno popisanoj robi 600 diara. DA LI JE TO ZA GINISA.

среда, 10. јун 2015.

Специјалне комуникације из "Телекома" селе се у друго државно предузеће. Формирана радна група Владе Србије од 13 чланова, која ће да пренесе "заштићене линије"



ПРЕ него што "Телеком Србија" буде понуђен на продају, систем
специјалних веза ће бити измештен из ове компаније и, како "Новости"
сазнају, пребачен на ЈП "Пошта Србије". Реч је о опреми за
прислушкивање, коју користе државне службе БИА
(Безбедоносно-информативна агенција), ВБА (Војнобезбедносна агенција),
ВОА (Војнаобавештајна агенција), МУП и Управа царина. Влада Србије већ
је формирала радну групу која би требало да ради на измештању овог
система веза. Руководилац радне групе је др Ирини Рељин, в.д. помоћника
министра трговине, туризма и телекомуникација, иначе професорка
Електротехничког факултета у Београду.

Идеја о издвајању система специјалних веза из "Телекома
Србија" није нова. И приликом претходног, пропалог тендера за продају
српског "Телекома", током 2011. године, план је био да се овај систем,
неопходан за рад обавештајних служби, издвоји пре окончања тендера.

Радна група, која носи званичан назив "за координацију активности на уређењу
односа између "Телекома" и "Поште" по питању закупа некретнина", осим
руководиоца и њеног заменика, има још 11 чланова, а свако од њих има
своју замену. Међу члановима су, осим представника Министарства трговине
и телекомуникација, "Телекома" и "Поште", и представници Републичке
дирекције за имовину, министарстава привреде и финансија.

- Радна група већ ради на овом задатку, систем специјалних веза се измешта,
највероватније на "Пошту Србије", тако да нови власник "Телекома Србија"
свакако неће бити власник опреме коју користе државне обавештајне
службе. Детаљи и трошкови овог посла биће познати тек када се прецизира
модел приватизације Телекома - каже извор "Новости" близак Влади Србије.

Тренутно је непознаница колики ће бити трошак пребацивања овог система веза са
"Телекома" на "Пошту" и којим средствима ће бити плаћен.



ПРОШЛИ ТЕНДЕР

УОЧИ прошлог тендера у јавности је колала идеја да се "Телекому", уместо 20
милиона евра трошка колико вреди опрема за специјални систем веза,
уступи зграда Генералштаба у центру Београда, која је страдала у
бомбардовању 1999. године. Та прича је тада демантована из врха власти -
да војна имовина ни у ком случају не би била давана за компензацију
"Телекому".


'Пошта' преузима телефонске везе тајних служби | Економија | Novosti.rs

понедељак, 22. децембар 2014.

Од лоше аналогије до битног питања / Светислав Стефановић



Од лоше аналогије до битног питања
Република, 05. 11. 1920.

Ништа не доводи до погрешнијих закључака него површне историјске аналогије. Тако смо ових дана читали у "Политици" нека натегнута поређења између данашњих централистичких и федералистичких тенденција у нашој држави, са ново "пронађеним" централистичким и федералистичким тенденцијама у Карађорђевој Србији. По тој необичној историјској интерпретацији, Карађорђе је био представник централизма а његови супарници у борби око власти били су фе­дералисте! И, наравно, величина државничке мудрости била је у Карађорђу - зар не? - као и у данашњим представницима централизма. Иако је Карађорђе победио своје супарнике, ипак, пошто није успео да оствари најчистији централизам - Србија је 1813. год. пропала - тако бар изводи "Политика", и као наравоученије из тога изводи се, сасвим, наравно, да ћемо и ми данас пропасти ако не заведемо најчистији  централизам. А већ сасвим је наравно да су главни представници данашњег централизма просто равни и, управо, и већи од Карађорђа. Треба бити или бескрајно наиван, или лишен сваког историјског смисла, или још нешто горе, па правити пред светом овакве, сасвим апсурдне, историјске аналогије. Све и када би се могла борба Карађорђева и осталих народних војвода, "нахијских кнежева", сма­трати као борба између централизма и федерализма, што до сад ни један иоле озбиљнији историчар, чак ни најстарије и најзатуцаније историјске школе, није учинио - и тада би чак остало да се, ради једног правилног поређења - узме у обзир цело време и прилике под којима се та борба развијала некад и сад. Без тога, може се упоређивати све штогод се хоће, и историја ће пружити колико се год хоће примера за све врсте оваквих аналогија. Зашто се, на пр., не би могло закључити, у истом смислу, да је Карађорђев централизам довео Србију до пропасти, и да она не би пропала да су победиле федералистичке тенденције његових супарника? Закључак тај ни мало не би био апсурднији од овог, да је Србија пропала зато што је победио Карађорђев централизам али не у потпуном обиму!
Но остављајући на страну ова­ква апсурдна извођења, питамо се ко може данас бити толико слеп да не види разлику између вре­мена и прилика у којима се ства­рала Карађорђева Србија, и под којима се данас ствара Југосла­вија? Узимамо само најбитније црте. Карађорђева Србија имала је карактер војничке државе, и тај карактер је имала да задржи кроз више од једног столећа. Она је не само била у сталној борби против једног вековног јаког непријатеља него је, све до наших дана, имала да се стално бори и ратује и са тим и са многим другим непријатељима.
Има ли икога свеснога човека у Југославији, који данас може Југославији одређивати такву борбену, управо ратничку мисију у садашњости и будућности какву је инстинктивно осећао као мисију Србије њен први творац? Напротив, ратничка офанзива и културна дефанзива српског народа у Југославији је завршена