Истакнути пост

Црним мурећепом записано

ЗАКЉУЧАК ИЗВЕДИТЕ САМИ Шта се дешава са српским селима - прекјуче, јуче и данас? Нестају ли? Колико их је нестало у периоду од педе...

Белешке из 1973. И коментари из 2018.


..
..



Белешке из 1973. И коментари из 2018.

   Постао сам, изгледа, као она Маца (јунакиња) из кратког Црњансковог романа о Чарнојевићу, која каже да се гади разноразних сплетки и да жели да живи живот. Исто и ја повремено понављам, и кад би ме неко упитао – какав живот да живим, сигурно бих поруменео. Као Маца. Дајући одговор бацио бих се у измишљања. Постао сам неискрен. Мој живот тече не по правилима разума, већ по налогу стихије пролазних осећања. Ја се повијам као жуто витко пруће на кошави ујесен. Љубав све чешће  спомињем патетично и гласно, а један мој пријатељ који ме добро познаје понавља:“Е, мој слатки брате, издржи!“
     12. Х 73. Дух без страсти, без душе, неплодан је и мутан као кишни новембар, он је рођак смрти и родитељ привиђења...
   Ја исувише поједностављујем ствари, ја се понекад оклизнем на кору баналности. Није љубав оно што мислим о њој да јесте. Можда је једино она и спас и пропаст? У великим градовима влада страшна засићеност и нерад, из којих проистичу опуштеност, разврат и куплерајски злодух.  Један мој пријатељ тврди да постоји београдска кафана у којој госте забавља цигански оркестар састављен од пет голих циганки... још горе ствари се дешавају по становима наших интелектуалаца... – Па нису велики градови манастири, другар! Покушавам да га зауставим... Оно у шта ређи верују да постоји – љубав – то је.... Једна моја познаница из Студентског Града каже сасвим озбиљно:“Треба започети реално, љубави нема, то је илузија...“
           Пре неки дан, кад сам ово прочитао (средина октобра 2018), видим да се свет дубоко сурвао, до дна, и веома се угрувао... Можда ипак треба отићи у неки мали манастир у српским планинама, и завијати са вуковима и шакалима?

  ЛеЗ 0016424      



            

Нема коментара: