Znate li koliko jezera ima Beograd?... Ako i ne znate, nije važno.
Krstareći po stranicama ove prezentacije možete obići gotova sva
beogradskih jezera. A ima im mnogo više nego što vam pada na pamet. A
nije ni čudo – danas je Beograd mnogo veći no što je bio.
Menjala su se plemena, civilizacije i nacije, kulture i religije, vladari i sistemi... a grad je rastao.. Raste i danas. I u širini i u visinu. Nekada su petospratnice bile arhitektonska čuda a danas ih gotovo i ne primećujemo. Nekada je grad bio samo u okvirima zidina stare tvrdjave a danas je teritorija Beograda sa severa na jug duga više od 80 kilometara.
Današnji centar srpske prestonice je preseljen na Terazije, tek dolaskom na presto kneza Aleksandra Karađorđevića, četrdesetih godina 19. veka. Terazije su sve do tridesetih godina devetnaestog veka bile pust kraj Beograda. Šanac, koji je ograđivao varoš od "polja", vodio je preko današnjeg pozorišnog trga. Van toga šanca bila su polja i bare. Tridesetih godina 19. veka Beograđani su pecali i lovili divlje patke tamo gde je sada Stari kraljev dvor.
Gotovo je neverovatno da su neki naši pretci, na Terazijama pecali, lovili patke... Interesantno je i to što su i ondašnje Gradske vlasti dvadesetak godina potrošile na nasipanje i isušivalnje pomenute bare odvodeći vodu kao staroj bari Veneciji, danas Glavnoj železničkoj stanici i dalje u Savu...
Teritorija Beograda je i danas bogata vodama. I nadzemnim i podzemnim. Grad se može hvaliti sa tri reke, 180 potoka i desetak jezera na koja vas vodimo na ovoj prezentaciji. Možda u Beogradu ima i nekih drugih jezera koja se u knjigama i enciklopedijama ne pominju. Možda smo u neznanju, neko vama omiljeno mesto koje liči na jezero zaboravili. Bitno je da ga vi ne zaboravite.
I u podavalskom naselju Zuce postoji maleno jezero. Medjutim, nalazi se u krugu kasarne Vojske Srbije i gotovo mu je nemoguće prići bez posebnih dozvola. Nekada su i u palilulskom naselju Besni Fok postojala jezera. Nažalost, pojeli su ih trska i nemar. I Veliko Blato je ogromna vodena površina koja se nalazi na opštini Palilula, gotovo tik uz Zrenjaninski put. Valjda se i zove Blato, baš zato što nije jezero. U Surčinu postoji rekreativni centar koji pored sportskih terena, bungalova i restorana ima i svoju vodenu oazu koju obožavaju lokalni ribolovci. Ipak, ovo nije jezero, već kanal za navodnjavanje... zato ga i ne pominjemo u ovoj priči.
Ne treba očekivati da će sva beogradska jezera postati urbanizovana kao Savsko jezero. Ipak, svako od beogradskih jezera zaslužuje više brige i pažnje. Negde su potrebni putokazi, negde sredjen prilaz obali ili plaža nasuta šljunkom... Negde nedostaju kante za đube, osvetljenje, restoran ili prodavnica, bolje organizovana ribočuvarska služba...
Ipak, beogradskim jezerima najviše nedostajemo mi, beogradjani. Naša savest i odgovornost. Svest o tome da se pored bandara i cverglana u nekim od naših jezera i dalje može naći potočni, rečni rak. A rečnog raka ima samo u čistim slatkim vodama. Hoćemo li čekati da rak postane prirodna retkost naših jezera, ili ćemo se potruditi da jednog dana nastani čak i Rakinu baru koja danas ima sve karakteristike otvorene septičke jame? Možda vam ideja o raku i Rakinoj bari iz ove perspektive deluje preanbiciozno, ali sva velika putovanja kreću prvim koracima....
Izvor: Videti više: http://www.beogradskajezera.com/
Menjala su se plemena, civilizacije i nacije, kulture i religije, vladari i sistemi... a grad je rastao.. Raste i danas. I u širini i u visinu. Nekada su petospratnice bile arhitektonska čuda a danas ih gotovo i ne primećujemo. Nekada je grad bio samo u okvirima zidina stare tvrdjave a danas je teritorija Beograda sa severa na jug duga više od 80 kilometara.
Današnji centar srpske prestonice je preseljen na Terazije, tek dolaskom na presto kneza Aleksandra Karađorđevića, četrdesetih godina 19. veka. Terazije su sve do tridesetih godina devetnaestog veka bile pust kraj Beograda. Šanac, koji je ograđivao varoš od "polja", vodio je preko današnjeg pozorišnog trga. Van toga šanca bila su polja i bare. Tridesetih godina 19. veka Beograđani su pecali i lovili divlje patke tamo gde je sada Stari kraljev dvor.
Gotovo je neverovatno da su neki naši pretci, na Terazijama pecali, lovili patke... Interesantno je i to što su i ondašnje Gradske vlasti dvadesetak godina potrošile na nasipanje i isušivalnje pomenute bare odvodeći vodu kao staroj bari Veneciji, danas Glavnoj železničkoj stanici i dalje u Savu...
Teritorija Beograda je i danas bogata vodama. I nadzemnim i podzemnim. Grad se može hvaliti sa tri reke, 180 potoka i desetak jezera na koja vas vodimo na ovoj prezentaciji. Možda u Beogradu ima i nekih drugih jezera koja se u knjigama i enciklopedijama ne pominju. Možda smo u neznanju, neko vama omiljeno mesto koje liči na jezero zaboravili. Bitno je da ga vi ne zaboravite.
I u podavalskom naselju Zuce postoji maleno jezero. Medjutim, nalazi se u krugu kasarne Vojske Srbije i gotovo mu je nemoguće prići bez posebnih dozvola. Nekada su i u palilulskom naselju Besni Fok postojala jezera. Nažalost, pojeli su ih trska i nemar. I Veliko Blato je ogromna vodena površina koja se nalazi na opštini Palilula, gotovo tik uz Zrenjaninski put. Valjda se i zove Blato, baš zato što nije jezero. U Surčinu postoji rekreativni centar koji pored sportskih terena, bungalova i restorana ima i svoju vodenu oazu koju obožavaju lokalni ribolovci. Ipak, ovo nije jezero, već kanal za navodnjavanje... zato ga i ne pominjemo u ovoj priči.
Ne treba očekivati da će sva beogradska jezera postati urbanizovana kao Savsko jezero. Ipak, svako od beogradskih jezera zaslužuje više brige i pažnje. Negde su potrebni putokazi, negde sredjen prilaz obali ili plaža nasuta šljunkom... Negde nedostaju kante za đube, osvetljenje, restoran ili prodavnica, bolje organizovana ribočuvarska služba...
Ipak, beogradskim jezerima najviše nedostajemo mi, beogradjani. Naša savest i odgovornost. Svest o tome da se pored bandara i cverglana u nekim od naših jezera i dalje može naći potočni, rečni rak. A rečnog raka ima samo u čistim slatkim vodama. Hoćemo li čekati da rak postane prirodna retkost naših jezera, ili ćemo se potruditi da jednog dana nastani čak i Rakinu baru koja danas ima sve karakteristike otvorene septičke jame? Možda vam ideja o raku i Rakinoj bari iz ove perspektive deluje preanbiciozno, ali sva velika putovanja kreću prvim koracima....
Izvor: Videti više: http://www.beogradskajezera.com/
